Bosanska pita – tako je zovu Bošnjaci, a u Turskoj je poznata kao „Boşnak böreği“… Iako izgleda jednostavno, traži vešte ruke i strpljenje; to je pita čije umeće pravljenja majke prenose ćerkama kao porodično nasleđe. Upravo je pita ono na šta svekrve kod snaha najviše obraćaju pažnju. Ako snaha ne ume da napravi pitu za prste polizati – teško njoj! Kažu da su na porodičnim okupljanjima i za punim trpezama sa gostima svi sa nestrpljenjem čekali da probaju pitu koju je umesila snaha.
U zemljama bivše Jugoslavije pita se naročito jede četvrtkom i nedeljom uveče. Bošnjaci koji žive u Turskoj ovu ukusnu pitu spremaju četvrtkom uveče, jer je za muslimane četvrtak dan uoči petka. Nedelja je, pak, sveti dan za hrišćane. Bošnjaci veruju da u brašnu i testu ima obilja i berićeta; u čast ovih blagoslovenih dana moli se da se obilje i berićet umnože, a za darovane blagodati zahvaljuje se ovom duboko ukorenjenom tradicijom.
Za fil ove pite tradicionalno se koristi spanać ili praziluk. Štaviše, pita sa prazilukom postala je gotovo nacionalno pitanje među Albancima i Bošnjacima. Savija se u duge rolne, kao savijača, i slaže u krug, od sredine tepsije ka ivici. Pravi se i sa filom od sira, krompira i/ili tikvica. Ponekad se, da bi se ukus obogatio ili ublažio onaj koji preovlađuje, kombinuju spanać i praziluk ili spanać i sir.
Zapravo, postoji mnogo recepata iz bosanske kuhinje koji su stigli do Trakije i u čijem se nazivu pominje bosanska pita. Zato najveća rasprava nastaje kada svako ističe svoj recept uz reči: „To nije prava bosanska pita, prava se pravi ovako…“ Ovde smo opisali najuobičajeniji recept za bosansku pitu, koju bismo mogli nazvati i „çarşaf böreği“, odnosno pitom od tanko razvučenih kora.
